Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Nezaposlenost". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

 3

1. UVOD

 

     Svaka moderna ekonomija imala je i imaće nezaposlenost. Određena stopa nezaposlenosti je uvek prisutna i neizbežna, jer ljudi prave promene u karijeri ili preduzeća menjaju način proizvodnje unoseći novu tehnologiju pa je nužno zaposliti nove kvalifikovane radnike, dok su stari postali višak i dobili otkaz.

 

     Pojava ogromne i dugotrajne nezaposlenosti se dešava u vreme Velike svetske ekonomske krize od 1929-1933 godine, zatim 70-ih godina dvadesetog veka, što predstavlja ogroman problem za većinu privreda. A samim tim nezaposlenost predstavlja I problem za same nezaposlene i njihove porodice.

 

     Politički problem predstavlja samo pitanje kolika nezaposlenost je tolerantna da bi se omogućio ekonomski rast i kako bi tu nezaposlenost mogli da rasporedimo među stanovništvom.

 

4

2. TRŽIŠTE RADNE SNAGE

Tržište čine svi odnosi ponude I tražnje koji se uspostavljaju radi razmene roba I usluga na određenom tržištu I u određeno vreme. Ponuda je količina određene robe koja se u određeno vreme, na određenom mestu I po ošređenoj ceni nudi kupcima. Tražnja je određena količina novca kojom se kupuje određena vrsta robe.

Tržište radne snage ne funkcioniše na isti način kao druga robna tržišta. Radna snaga je subjektivan factor proizvodnje, koja pruža svoje usluge u vidu rada za određeni vremenski period. Radna snaga učestvuje u procesu proizvodnje zato što je angažovana od strane vlasnika preduzeća ili preduzetnika. Cena rada se naziva zarada, najamnina ili plata. i ona se često određuje nezavisno od odnosa ponude i tražnje za radnom snagom. Kada postoji tržišna ravnoteža, ponuda i tržnja za radnom snagom su izjednačene i onda nema nezaposlenosti. Ali možemo i zaključiti da je nezaposlenost razlika između ponude radne snage i tražnje za njom, odnosno to je višak ponude nad tražnjom za radnom snagom.

Spremnost preduzeća da unajmi, zaposli radnu snagu je tražnja zaradom. Razlikujemo individualnu I tržišnu tražnju za random snagom.

Individualna tražnja za random snagom je tražnja koju sprovode pojedinačna preduzeća, koja mogu biti javna I privatna.Tražnja je spremnost preduzeća da zaposli radnu snagu. Zbir svih pojedinačnih tražnji predstavlja tržišnu tražnju koja je određena cenom radne snage - najamnina. Zaključujemo, da tražnja za radnom snagom zavisi od realne plate radne snage I to iskazujemo :

Tražnja za random snagom = f ( Realne plate )

Ovaj odnos obrnuto proponcionalan, što su realne plate niže tražnja je veća I obrnuto, što su realne plate više, tražnja za random snagom je manja.

Radna snaga, odnosno zaposleni, čine ponudu rada. Razlikujemo individualnu I tržišnu pondu rada. Pod individualnom ponudom radne snage podrazumevamo spremnost pojedinca da se zaposli u nekom preduzeću. Tržišna ponuda radne snage predstavlja zbir individualnih ponuda radne snage.

Ponuda radne snage je određena cenom radne snage – najamninom I to iskazujemo:

 

 

 

 

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ----------

www.maturski.org

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]